Ne možemo početi priču o slatkišima koji dolaze iz Bosne i Hercegovine a ne uzeti u obzir kulturno istorijsku povezanost čitavog Balkana sa uticajima koji su preko Turaka došli sa istoka. U nemaloj meri se kultura i tradicija jednog naroda mogu ogledati u kulinarstvu. Iz njega se može isčitavati kako istorija tako i duh ljudi na određenom prostoru.
Slatki specijaliteti iz Bosne i Hercegovine mahom su lokalne verzije turskih slatkiša. Tako se priča o desertu u bosansko-hercegovačkim restoranima ne može zamisliti bez velikih količina agde (šećernog preliva) u kojoj kolači plivaju, kao ni bez koštunjavog voća, oraha, lešnika, badema, pistaća.
Koliko god imali zajedničkih karakteristika, svaki desert iz Bosne i Hercegovine je poseban na svoj način, dovoljno da možete imati svog favorita. A ako slučajno niste probali neki od ovih specijaliteta, krajnje je vreme da ispravite tu grešku.
Baklava
Verovatno najpoznatiji desert orijentalnog porekla, raširen na čitavom Balkanu. Svaki kraj sprema baklavu na neki poseban način. Međutim, poenta je ista – mnogo šećera, što kvalitetnije kore, sočnost i vrhunski ukus.
Baklava je vrsta slatke pite i može se pripremati od različitih sastojaka. Mnogi polažu pravo na to da su baš oni „autori“ prvobitnog recepta, ali sva je prilika da je baklava poreklom iz Turske i da je svoju aktuelnu formu stekla u Topkapi palati u današnjem Istanbulu. Priprema se na različite načine i varijacije su pre svega u vrsti sastojaka fila i tipu preliva.
Sarajevska baklava podrazumeva fil od kombinacije mlevenih i seckanih oraha kojim se popunjava prostor između kora (jufki). Naravno, što je više oraha to će ukus biti bogatiji. Uz orahe, za mekoću i ukus vašni sastojci su i med, maslac, mleko, ulje, štap vanile i limun koji se dodaje prelivu. Za razliku od nekih drugih recepata, sarajevska baklava se bravi kao pita iz jednog komada koja se naknadno seče na parčiće.
Kao i za većinu bosanskih kolača, i za baklavu važi pravilo da je „što starija – to bolja“ i da je nekako uvek poslednje parče najslađe.
Tufahije
Za razliku od turskih baklava, tufahije su persijski specijalitet ali su na oe prostore stigle zahvaljujući turskom uticaju. U pitanju je kolač od cele jabuke u koju se dodaje preliv.
Proces pripreme podrazume ljuštenje jabuka, vađenje koštica iz njih i zatim kuvanje u slatkoj vodi u koju se dodaje limun. Fil se pravi posebno. Umute se maslac, belance i slatka pavlaka. U tu smesu se po želji mogu dodavati mleveni orasi, bademi ili drugo koštunjavo voće dpk se smesa ne ujednači. Jabuka se preliva filom, ukrašava šlag penom a na sam vrh se stavlja višnja ili trešnja. Služe se hladne.
(H)urmašice
Dok su se baklave proširile po svim balkanskim zemljama, urmašice su ostale nekako tipično bosanske. Zato za ljude koji nisu iz Bosne i Hercegovine one delujku kao egzotična poslastica, dok su bosancima i hercegovcima one svakodnevna poslastica, stara, domaća i prepoznatljiva.
Osnovni sastojak urmašica je oštro brašno u koje se dodaje ili maslac, ili margarin ili ulje – svako preferira nešto svoje, ali nećete pogrešiti ni u jednom slučaju. U testo se dodaje i pavlaka, jaje i malo sode bikarbone. Šare se prave uspomoć rendeta, a ispečeni kolači se prelivaju prelivom od šećera i vode. Važi isto pravilo da se jedu hladne i, ako imate strpljenja, tek sutradan.
Tulumbe
Tulumbe su desert specifičnog oblika, izrađenog po specijalnom šablonu, u mašini za pravljenje tulumbi koju poseduje svaka kuća u Bosni i Hercegovini koja drži do sebe.
Po svom obliku tulumbe podsećaju na ćevape, ali im je površina izbrazdana u zvezdastom obliku. Sa druge strane, u nekim poslastičarama u Turskoj mogu se naći i tulumbe u obliku đevreka.
Pripremaju se od brašna, šećera, ulja, jaja i praška za pecivo. Po pravilu se prže u ulju, a ne peku, mada ima i takvih recepata. Ispržene, polivaju se agdom i ostavljaju da se ohlade pre služenja.
Rahat-lokum (Ratluk)
Neobičan, pihtijast i više nego ukusan specijalitet iz kuhinje Bosne i Hercegovine. Ovo je specijalitet koji dolazi iz arapskih zemalja, ali se odomaćio i širom Balkana (ako ste ga probali možete prokomentarisati samo jedno „a kako i ne bi?“).
U bukvalnom prevodu „rahat-lokum“ znači „zadovoljstvo za grlo“. Adekvatniji naziv za ovaj desert ne bi se mogao smisliti. Služi se uz kafu, ili kako vam drago.
Priprema rahat-lokuma nije jednostavna i potrebno je veliko iskustvo da bi se dobila savršena smesa. U jednoj se žerpi kuvaju šećer, voda i limunov sok uz skidanje pene, u drugoj se krompirovom skrobu dodaje voda da bi se razredio, a zatim se te dve smese sjedinjuju uz konstantno mešanje. Na kraju se dobija smesa koja se odvaja od drvene kašike i to je trenutak kada šerpu treba skloniti sa vatre.
Zavisno od ukusa, u smesu možete dodati orahe, bademe, ružino ulje… kada se smesa nalivena u tepsiju ohladi, seče se na kocke koje se sve uvaljavaju u šećer u prahu.
Toliko. Odaberite svog favorite i pravac do prve poslastičare. Ili, još bolje, zasucite rukave ukoliko imate vremena za tu vrstu avanture.
